Grafički prikaz svih modela pillow-box kutijica za nakit

Na ovom infografiku možete videti prikaz svih modela malih pillow-box kutijica koje trenutno imamo u ponudi.(kliknite na sliku za uvećan prikaz). Primere realizovanih kutija, detaljne specifikacije i cene su date na posebnim stranicama za svaku kutiju pojedinačno (pratite šifre kutija).

Na vaš zahtev je naravno moguće napraviti i kutije bilo kakvih drugih dimenzija, ali je sigurno ekonomičnije uklopiti se u neki postojeći model, jer to isključuje potrebu za izradom novih alata za isecanje. Skicu svakog od postojećih pillow-box alata (za potrebe izrade idejnog rešenja) možete slobodno preuzeti klikom na link ispod cenovnika za odgovarajući model.

(Spisak svih modela možete naći u padajućem meniju na strani “kutije za nakit” ili na stranicama bilo kog od tamo navedenih modela).

Za sve dodatne informacije, pomoć, i savete – stojimo vam na raspolaganju.

:.

CPA&G – XVIII međunarodni simpozijum

XVIII Medjunarodni simpozijum iz oblasti celuloze, papira, abalaže i grafike (CPA&G) – održan je u hotelu Čigota na Zlatiboru od 19. do 22. juna ove godine. Predstavljen je 31 naučni rad učesnika iz desetak zemalja, uglavnom iz oblasti proizvodnje papira, ali i srodnih oblasti, uključujući i štampu i papirnu (kartonsku) ambalažu. Iako je bilo mnogo kvalitetnih i vrlo interesantnih predavanja (npr. o uštedi energije, ili o zaista spektakularnoj rekonstrukciji Fabrike Hartije Beograd) – odlučili smo da ovde predstavimo jedno od predavanja koje je najbliže našim afinitetima i može biti od interesa za najširi krug naših klijenata. (spisak svih radova sa ovogodišnje CPA&G, kao i spisak autora i pokrovitelja možete preuzeti na kraju ovog teksta)

CPA&G 2012. impresija: “Oči ne lažu”

Zvaničan naziv rada koji je privukao našu najveću pažnju je: “Eye tracking technology in the field of the interaction  between a viewer and computer screen in media creation of packaging designs”. Autori rada su  Gregor Franken, Andrej Iskra i Klemen Množina sa University of Ljubljana, Faculty of Natural Science and Engeneering iz Slovenije.

Kao što je i sam autor G. Franken u svom izlaganju rekao, ova oblast istraživanja se razvija već oko 50 godina (prvo pominjanje tih eksperimenata pronašli smo u knjizi Sema Pakarda “Skriveni ubedjivači” – o kojoj smo već pisali), ali sa prodorom novih tehnologija ova vrsta eksperimenata postaje mnogo manje “egzotična”, a područje primene sve šire. Teoretska postavka je da u našoj percepciji nekog dizajna postoje zakonomernosti vezane za pokrete očiju, odnosno dužinu zadržavanja na pojedinim elementima. To znači da je način na koji doživljavamo neki dizajn direktno povezan sa motorikom naših očiju u sprezi sa našim prepoznavanjem vidjenog, odnosno prihvaćenim sistemom asocijacija.

U praksi – to znači da da je naša percepcija znatno brža (i manje svesna) nego što to obično mislimo. Zato ispitanici u klasičnim intervjuima ili upitnicima osećaju potrebu da racionalizuju svoje opažanje, i nesvesno popunjavaju praznine (lažu). Medjutim, snimajući pokrete očiju možemo tačno da otkrijemo šta je STVARNO ispitanik video, i sve to se može egzaktno zabeležiti i statistički analizirati. Za razliku od drugih vrsta ispitivanja potrošača gde su odgovori (pogotovo oni vezani za dizajn) često vrlo nepouzdani i neprecizni – eye-tracking beleži svaki pokret našeg oka i precizno vreme zadržavanja na svakom detalju.

Zašto je to važno?

U toku svoje prezentacije (i kasnije u razgovoru sa autorom ovog teksta) G.Franke je komentarisao istraživanje koje su on i njegovi saradnici vršili za jednog proizvodjača bezalkoholnih pića. Cilj istraživanja je bila selekcija odgovorajaće boje samog proizvoda, i provera dizajna ambalaže. Posebno su interesantne i inspirativne tzv. “heet-maps” odnosno statistički dijagrami koji simuliraju prosečnu dužinu zadržavanja pogleda kod ispitanika. Ovo je veoma važno zato što je prosečno vreme koje potrošač provede “skenirajući” ambalažu izuzetno kratko, a pojedini elementi dizajna (boje, oblici itd) privlače pažnju daleko više nego neki drugi. To je od presudne važnosti u grupi sličnih proizvoda (npr na polici u supermarketu).

Franken nas je podsetio i da je oko 50% svih novih proizvoda na tržištu neuspešno. Ovaj metod može dosta da pomogne da se drastično smanje troškovi koje lansiranje takvih neuspešnih proizvoda sa sobom nose. Vrlo je lako (i mnogo jeftinije) ustanoviti koja ambalaža će biti “nevidljiva” na polici, a koja će biti siguran hit u marketima – pre nego što se ta informacija pojavi u izveštaju službe prodaje… Kad ovaj argument pretvorite u novac (pogotovo u vreme krize) istraživanje dizajna ambalaže (proizvoda) zadobija našu punu pažnju, zar ne?

Na nizu prezentovanih slajdova mogli smo se uveriti koliko je naše opažanje selektivno, i kako prosečne za 2-3 sekunde koliko ambalaža provede u našem vidnom polju – ostavljaju njen veći deo potpuno nevidljivim. Još drastičniji i ubedljiviju su rezultati sa grupama sličnih proizvoda.

Pitanja bez odgovora

Pošto je autora ovog teksta ova tema veoma zainteresovala, pokušao sam da dobijem i odgovore na neka pitanja koja nisu bila direktan predmet interesovanja ovog konkretnog rada. Da li ova tehnika može da dokaže (ili opovrgne) ustaljene konvencije u dizajnu ambalaže – po kojima npr. ambalaža za mlečne proizvode, bezalkoholna pića, ili sredstava za čišćenje – uvek mora da se realizuje uz primenu “proverenih” kolor-šema? Da li je moguće izvesti kompleksnije zaključke od koristi za unapredjenje nekog konkretnog dizajna – osim puke selekcije ponudjenih rešenja? Kako ispitati sinergiju ambalaže i drugih medija (TV-reklame, “point-of-sale” promocije, itd). Nisu sva ova (i druga slična) pitanja ostala bez odgovora, ali osnovni ton i smisao ogovora verovatno možete i sami da predpostavite:

Ima tu posla za još 50 godina istraživanja…

Ipak, konkurentska prednost koju ova tehnika donosi za one koji je koriste, može nam garantovati njeno brzo razvijanje i usavršavanje u bliskoj budućnosti. Mi u Deto d.o.o. ćemo i dalje pažljivo pratiti sve rezultate tih istraživanja, a nadamo se i aktivno učestvovati u njima.

(Slajdovi i delovi rada objavljeni uz prethodnu saglasnost autora kojima se i ovim putem iskreno zahvaljujemo Takodje se zahvaljujemo Prof. Krgoviću i gospodji Marini Kršikapi na pozivu za učešće na simpozijumu)
spisak tema i autora sa “CPA&G 2012″ (kliknite za preuzimanje / click to download)
.

Dizajn proces

Dizajn proces je skup postupaka i procedura u toku kojih se dolazi do finalnog rešenja. Veoma je važno da se odmah na početku posla definišu sve bitne činjenice koje su od značaja za uspeh celog posla. Pošto je oblast grafičkog dizajna veoma široka, nije moguće napraviti  jedinstvenu “ček-listu” koja bi pokrila sve moguće varijante (od vizit karte do ambalaže ili kataloga), ali neke generalne smernice su uvek prisutne:

- Kome je dizajn namenjen (na koga treba da deluje – kupac, poslovni partner…)

- Koje informacije dizajn mora da sadrži (naziv proizvoda, logo firme, adrese i telefoni, zakonom definisani podaci…)

- Kakav utisak dizajn treba da ostavlja (konvencionalan, avangardan, rigidan, lepršav, lucidan, hladan, etno, retro, vintage, futuristički…)

- Koje emocije treba da emituje (toplina, nežnost, adrenalin, eros, opuštenost, brzina…)

- U kom okruženju treba da deluje (u poslovnoj kumunikaciji, u maloprodaji, na sajmovima i promocijama..)

- Na koji raniji dizajn ili vizuelni identitet treba da se naslanja, i koliko. (kontinuitet dizajna)

- Koja su materijalna (tehnička, vremenska, finansijska, itd) ograničenja i zahtevi. (Krajnji rok, obavezna nosivost ili zapremina, maksimalna cena po komadu, minimalna količina, itd)

Ukoliko su sva ova pitanja jasno definisana na početku posla, vrlo brzo se dodje do par početnih kreativnih ideja. Posle prve revizije u igri ostaje samo jedno idejno rešenje, a dalje se radi na finesama i varijacijama. Posle treće revizije u igri bi trebalo da ostanu samo tehničke izmene (u podacima ili sitnim detaljima). Ukoliko u ovoj fazi klijent poželi da se vrati na osnovnu ideju i krene od početka, najverovatnije posao u startu nije bio dovoljno definisan. U takvim prilikama zadržavamo pravo da izadjemo iz posla, jer nas 20 godina iskustva uči da je tada šansa da se posao završi na obostrano zadovoljstvo – minimalna.

Srećom – ta situacija je veoma retka kod klijenata koji se ozbiljno bave svojom poslom, i znaju šta žele da postignu. Poenta je da smo svi zajedno na istom zadatku, i imamo isti cilj da napravimo dizajn koji vrši svoju funkciju.

Dizajn koji prodaje.

XL pillow box / standarne dimenzije

XL pillow box tj. elipsoidna kutija sa ručkama od kanapa pravi se u tri standardne dimenzije. Zbog karakterističnog izgleda kutije korisna zapremina je nešto manja od spoljnih dimenzija, pa o tome treba voditi računa prilikom izbora modela. Najbolje je testirati “uživo” prave uzorke, ali može da pomogne i klip sa YouTube, ili ova skica na kojoj su obeležene i unutrašnje (korisne) dimenzije.

Druga stvar o kojoj treba voditi računa je da je ovaj proizvod po svojoj konstrukciji namenjen za lakše proizvode, odnosno proizvode manje specifične težine (npr tekstil, trikotaža, itd). Ukupna težina nebi trebalo da prelazi 3 do 5 kilograma da nebi došlo do neželjenih deformacije kutije
:.

Doplata za svaku sledeću boju

Kod mnogih naših grafičkih proizvoda broj boja nije unapred fiksiran. U tom slučaju osnovna cena podrazumeva štampu u jednoj boji. Pošto je papir najčešće fabrički bele boje – bela boja se ne računa – već samo boja kojom se štampa.

To može biti bilo koja boja: crna, zlatna, zelena, plava… Preko 10.000 boja je definisano po tzv “Pantone®” kolor karti, i možete izabrati bilo koju.

U istom prolazu (i po istoj ceni) moguće je štampati i svim “polutonovima” izabrane boje koji se postižu tako što je boja štampe razbijena na mikroskopski sitne rasterske tačkice od čije gustine zavisi nijansa boje. Na primer: na starim crno-belim fotografijama nalazi se oko 256 nijansi sive (tj crne) boje. Od skoro potpuno bele – do potpuno crne. U tzv “monoton” varijanti sličan efekat se postiže štampom u bilo kojoj od pomenutih 10.000 Pantone®  boja (naravno – efekat je primetniji kod intenzivnijih boja). Boja štampe i svi njeni polutonovi računaju se kao jedan prolaz, tj. jedna boja. Kombinovanjem dve boje dobija se tzv “duoton”, i pritom se broj mogućih nijansi drastično povećava (256 x 256 = 65.536 teoretskih nijansi). Sve te nove moguće nijanse računaju se kao druga boja.

Doplata za svaku sledeću boju podrazumeva upotrebu druge, treće, ili četvrte boje (sa svim njihovim polutonovima). Praktično, papir ponovo prolazi kroz mašinu pri čemu se u drugom (trećem ili četvrtom) prolazu nanosi nova boja sa svojim polutonovima.  Kod štampe u tzv. “punom koloru” papir prolazi 4 puta kroz mašinu, a pomešani polutonovi osnovnih kolornih boja (cyan, magenta, yelow, i black) daju teoretskih 16 miliona nijansi.

Izuzetno se (i vrlo retko) koristi više od 4 boje, obično kada je potrebno osim punog kolora dobiti i pravu zlatnu ili srebrnu, neku specifičnu fluoroscentnu, ili neku drugu mešanu Pantone® nijansu koju je teško precizno izvesti iz kolora.

Konkretan primer:

Ukoliko imate dve osnovne boje u logotipu (npr. crvenu i plavu) – trebalo bi da koristite dva prolaza, odnosno trebalo bi da doplatite još jednu boju na osnovnu boju iz cenovnika. Ali ako su vaše boje svetlo plava – i tamno plava – moguće je da su to samo nijanse (polutonovi) iste boje. Takodje se može desiti da se neka od vaših logotipskih boja može dobiti mešanjem druge dve (npr: plava žuta i zelena su zapravo dve boje).

Još nešto: Primetićete da na mnogim rešenjima izgleda kao da je štampano belom bojom na papiru u boji. Postoje i takvi papiri, ali najčešće je ceo papir toniran (farban) u boju štampe – osim dela koji je ostao beo. U ofset štampi moguće je tonirati celu površinu proizvoda čistom bojom, ili njenim polutonovima.

U slučaju da imate bilo kakve nedoumice ili pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Izaberite  način koji vam najviše odgovora preko naše kontakt strane.

:.